Nova poglavlja, stari blog: krećemo ispočetka 🥰

 

Vratila sam se 🙌🏻

Da li je neko primetio da me nije bilo? 🤔 

Godinu dana pauze - zvuči kao odmor, zar ne? Ali ne, to nije bilo godinu dana sunčanja na plaži ili nešto slično. Ne, ne. To je bila godina u kojoj je život odlučio da mi priredi maraton događaja, bez pauza za osvežavanje.

Ali ajde da krenemo redom... Baš u septembru kada sam prestala da pišem blog, ostala sam bez posla. Dala - dobila otkaz. I dok sam razmišljala kako dalje i kome sve poslati svoj CV, život mi je rekao: "Drži se, stiže nešto bolje!". To "bolje" je, bila trudnoća... druga po redu. Osam meseci kasnije, porodila sam se i u naš tim dovela novog člana. 🥰 Još jednog dečaka. 

Ali tu nije kraj! Ne, ne...

Ako ste ikada imali dete od 2 ipo godine kod kuće, onda znate da jedna beba nije dovoljan izazov. Moj stariji sin je u međuvremenu postao majstor za postavljanje "nezgodnih" pitanja, ali i pametniji, takođe i izazivač našeg strpljenja i kralj kakanja u gaće. 🤭🤦🏼‍♀️🤷🏼‍♀️🤣

Sve to znači da je moj život sada stalni spoj avantura, urnebesnih situacija i onih trenutaka kada vam treba još jedna šolja kafe pa makar i hladne. Ali ja ne pijem kafu pa se često hvatam za slatkiše. 🤷🏼‍♀️ Ipak, između svih ovih uloga, shvatila sam da mi nešto nedostaje: moj blog. Mesto gde mogu da pišem, razmišljam naglas i povežem se sa vama, koji me razumete i kad rečenice krenu da prave pauzu zbog bebinog plača.

Dakle, evo me. Sa bebom u naručju i sada već trogodišnjakom koji uporno pokušava da nam objasni zašto sada treba da dobije poklon (slatkiš, slaniš), sa punom sudoperom prljavog posuđa, korpi punih veša za pranje, mašine za veš koja pere već 100tu mašinu čini mi se...

Hvala vam što ste ostali tu, ili što ste se vratili - baš kao i ja.

Imam toliko toga da podelim sa vama ali želim da i vas čujem. Šta prvo želite da čitate?

Javite se, jer ovaj blog od sada ide napred, jedan tekst nedeljno (nadam se)... 🤞🏻

Vidimo se 👋🏻