Blogmas #1 - Osam godina bloga – a još uvek improvizujem!

 

Ljudi moji, prošlo je 8 godina! Juče je bio blogorođendan 🥰

Da je blog osoba, već bih ga prijavila u muzičku školu ili na karate – ali ne, ovo je moj blog, jedino “dete” koje raste kako ono hoće, bez plana, programa i sa samo povremenim roditeljskim nadzorom.

Kad sam ga pokrenula, mislila sam: “Ma, lako ću! 🥰” Ha-ha, kako sam se samo prevarila! 🤣

Plan je bio da pišem redovno, sa strašću i da osvojim internet. Realnost? Pišem kad imam inspiraciju (ili kad me uhvati osećaj krivice), a internet još nije ni primetio da postojim. 🤦🏼‍♀️🤣

Šta sam naučila u ovih 8 godina?

1. Pauze nisu greška. Nekad pauza traje par dana, nekad par meseci... ili godinu, ali ko broji? Glavno je da se vratim i pravim se kao da ništa nije bilo.

2. Čitaoci su genijalni. Posebno oni koji ostave komentar – vi ste MVP-ovi ovog bloga i da imam medalje, svakog bih od vas nagradila.

3. Inspiracija je nepredvidiva. Najbolje ideje dođu kad nemam vremena da ih zapišem, a kad sednem da pišem... pa, tada nastaju ovakvi tekstovi.

Kratak pregled karijere

8 godina blogovanja je kao vožnja rolerkosterom – krenete puni entuzijazma, vrištite usput, a kad siđete, pitate se: “Da li bih ovo opet?” Odgovor je, naravno, DA! Jer, iako sam ponekad bila blizu odustajanja, svaki novi tekst me podseti koliko uživam u ovome.

Plan za budućnost?

Improvizacija. To je jedini plan. Nastaviću da pišem o svemu što mi padne na pamet, jer, iskreno, tako najbolje funkcionišem. Ako ste ovde i dalje, znajte da vas volim i da ste vi razlog što ovaj blog ima smisla.

Hvala vam što ste deo ove osmogodišnje avanture. A sada, izvinite, idem da se pravim kao da znam šta radim sledećih 8 godina.