My pregnancy #1 - Kako sam saznala da sam trudna 🤰

 Ćao svima, kako ste mi? 😊 Ja sam dobro, hvala na pitanju (iako me niko ništa nije pitao 😅). U par postova sam vam rekla da me nema jer mi se nešto dešava, i da ću o tome kad tad da pričam. E pa došlo je vreme da pričam o tome. 😊 I pre nego što ste otvorili ovaj post, videli ste naslov i znate o čemu se radi. Tako je, radi se o trudnoći... Mojoj trudnoći... Ju što mi je i dalje čudno da to kažem 😅 U današnjem postu ću vam pričati o tome kako su prošla prva 3 meseca (sledeće nedelje ulazim u 5 😱), kako sam saznala da sam trudna, koje sam simptome imala, koje sam sve kontrole prošla. Možda ne bude samo jedan post. Možda budu dva, ali videćemo... Zavisi koliko se raspišem.

Pa da počnemo...

Ako ste pročitali predhodni post (Moja bitka sa štitnom žlezdom i hormonima), onda ste mogli da pročitate koje sam simptome imala. Iskrena da budem, na trudnoću nisam ni pomislila. Kasnilo mi jeste, ali me je stomak, jajnici, sve me je užasno bolelo, dosta puta se dešavalo da se savijam po krevetu (tipični problemi kada ja trebam da dobijem). PMS me baš drmao, tako da nisam na trudnoću ni sumnjala. Mislim bila sam u fazonu da kažem kupiću test da skinem i to sa grbače ali nisam baš mislila ozbiljno. Uglavnom, sećam se kao da je juče bilo... Ponedeljak, 29. mart, izlazim ja iz laboratorije (vadila krv za hormone štitne žlezde), gledam u stepenik i dižem glavu i ugledam apoteku (koja je uvek tu, ali ne primećujem je). Nisam ni mislila konkretno na test, samo sam krenula preko. Čekam red, već crvenim (iako ne znam zašto, al dobro), kažem apotekarki (koju inače poznajem) šta mi treba, pita ona mene koji, kažem ja njoj svejedno, onako sva nezvanična kao da sam sto puta radila test do sada, a mislilm se u sebi ženo daj neki i da idem odavde. Kupila ja, izašla i otišla na posao. Otišla ja na posao, sve kao kul, a u sebi se mislim da li da radim sada ili da čekam ujutru. Ako jesam, pokazaće i sad... A šta ako pokaže da nisam pošto je već podne, ili nisam ili ne valja test. Ali znam, biće negativan iako mi kasni već 13 dana. Dečku mislim da nisam ni rekla da sam kupila, ne sećam se.

Te večeri sam loše spavala, loše sanjala i ujutru se probudim u pola 8. Ide mi se u wc ne ide. Ma mislim se idem, pa da vidim test i da mirno nastavim da spavam. A onaj moj, kao da je osetio nešto, poslao on meni poruku dok sam bila ja u wc. 😅 Ja sve kulijana. Kao da ne trebam ja da radim test nego neko drugi. Da izvinete, piškim ja u onu čašu, otvorim kutiju sa testom, pročitam još jednom šta i kako, sve mirna... Kad sam trebala da gurnem traku u čašu, a meni se ruke tresu sačuvaj Bože. Ja gledam dal sam gurnula do crte, dal ispod, dal preko nemam pojma. Stavim da sačekam. Okrenem se da uzmem uputstvo da proverim koliko minuta treba, okrenem se ka testu da pročitam, pogledam u njega, kad ono...

I ja u šoku. Znači nije prošlo ni minut, već je pokazalo. Ja sve kao treba 5 minuta da se čeka, povućiće se jedna crta 🤦🏻‍♀️ Međutim, ništa se nije promenilo. I tako ja u šoku. Pošaljem dečku ovu sliku, on u još većem. Taj dan sam mnogo plakala, da budem iskrena... Bila sam u šoku, i srećna i tužna i besna i sve odjednom. Ali bila sa  ubeđena da nisam dobro odradila test. Dečko i ja se dogovorimo da sutra ujutru odradim drugi. Tako je i bilo.

Te večeri sam opet loše spavala, još gore nego prethodne večeri, opet sanjala neke nebuloze i probudila se, opet, u pola 8 da odradim test. Ovoga puta sam kupila drugi test, i odradila sve kako treba. Gledala sam u njega kako se "puni" i molila Boga da ostane jedna crta... Ali...

Još u većem šoku sam bila, sve sam mislila prvi nisam uradila kako treba, ovaj će biti negativan. Kad ono međutim... Isto sam preplakala ceo dan. Bila sam u šoku, jer stvarno nisam mislila da će meni skoro to da se desi, jer znam šta su mi doktori govorili. Srećna jer eto, ja od malena obožavam decu i uvek neko dete čuvam, i brinem o svakom kao da je moje, raznežim se kad ih vidim, pogotovo bebe, mislila sam da neću imati decu i eto Bog mi dao to malo stvorenje. Tužna zbog nekih stvari. Besna zbog stvari koje su se tada dešavale. Uplašena, šta ću ja sad i kako. Znači pomešana osećanja i samo prelazi iz jednog u drugo. I dečko i ja smo bili u šoku, nismo znali šta nas je snašlo. Jedno 3 dana nismo komunicirali, i kad jesmo to je bilo čudno dopisivanje. Sa najboljim drugaricama sam konstantno bila na vezi. U tom momentu su mi bile velika podrška, zasmejavale me....

Posle par dana smo se oboje "smirili" i prihvatili tu činjenicu. Mada, da budem iskrena, ja i dalje nemam osećaj da sam trudna. I kada me ljudi iz čista mira pitaju kako sam, ili mi ne daju nešto da radim nego će oni umesto mene ja sam u fazonu šta je njima, a onda shvatim da sam trudna pa je to zbog toga. 😊

Eto, to je to kako sam saznala. A u nekom od narednih postova, pisaću vam kako su mi prošla prva 3 meseca. 😊

Do sledećeg posta... Ćao 💋