Andjelina svastara

Tačno 7 meseci kako nisam pisala. Gde sam bila, šta sam radila i zašto me nije bilo?... Evo ne znam Boga mi. 🤷🏼‍♀️ Nekada nisam imala vremena, nekada inspiracije, nekada nisam znala o čemu da pišem.... Sutra će biti 3 puna meseca kako radim... Posle 2 godine... 😱 Kada sam počela da radim nisam imala ni volje, ni želje da pišem. Ali sada sam je dobila. Tačnije dobila sam želju pre mesec dana, ali se nešto iskomplikovalo pa nisam mogla... Ko me prati, može da vidi da sam promenila izgled bloga. Mada ne kako sam mislila da će izgledati, pa ću vremenom i to promeniti. Opet ću pisati o svemu i svačemu. Ali nadam se malo ozbiljnije i češće. Napravila sam i Instagram profil, pa ako želite zapratite me i tamo 👉🏼 Anđelina Svaštara . Uzvraćam svima. Biće postovi kao i ovde. Nekada malo opširnije, nekada malo manje, više slika, manje ali u suštini to je to. Sve isto ali možda lakše za praćenje. Nadam se da ćemo uživati u zajedničkom druženju. Do sledećeg posta, želim vam lep i sunčan dan. 😘

  Danas nam je divan dan, divan dan, divan dan... Mome b logu rođendan, rođendan, rođendan... 🥰 Danas je 6. godina kako imam ovaj blog. 😱 I kako tradicija nalaže, svake godine se zajedno sećamo, šta smo to prošli na ovom blogu. Ove godine će ovaj post i spisak biti mnogo kraći nego inače, jer uglavnom nisam imala vremena ili snage da pišem, pošto sam se pre tačno godinu dana (bilo juče) ostvarila kao majka i iskreno još se nisam navikla na neko malo stvorenje u kući koje zavisi od mene... Zato je bilo baaaššš malo postova ove godine. I nadam se da će to da se promeni. Šta više da će se promeniti sa ovim mesecom, jer kao što i to tradicija nalaže, treba da bude blogmasi 🤣 Da ne dužim ja uvod mnogo, da pređem ja na postove. Počinjemo sa  5 blogorođendan - blogmas #1  , naravno. 🥰  Zatim sam vam  Pričala o prijemu u porodilištu . Bilo je posta i o Oriflame porudzbini  Oriflame #3 porudzbina 2022  pa sam vam  Pričala o porođaju . A onda smo mal...

Zdravo svima. 😊 Evo mene nakon skoro 5 meseci. Verovatno niko nije primetio da me nema, ali nema ni veze. Ovaj post je da ukratko kažem šta se događalo, zašto me nije bilo, da li ću nastavljati sa blogovanjem i slično.  Prvo pitanje: Šta se događa? Događa se život. Događaju se promene. Kao što znate, prošlog septembra sam se preselila u drugo mesto. Udala se. Ne zvanično, tj ne na papiru, ali to je to. Na to se nisam skroz navikla. Još uvek. Nekada i dalje uhvatim sebe kako razmišljam koliko sam još ovde, kad idem kući. Ko da sam na odmoru. Takođe sam prošlog novembra postala mama. Tek se na to nisam navikla.  Drugo pitanje: Zašto me nije bilo? PA svašta se dešavalo, prvo leto, šetanja, gosti, slavlja... Pa onda tata menjao posao, pa malo nervoza u kući. Pa moji problemi sa štitom žlezdom. Onda izbila 2 zuba, pa bio bolestan. Pa ja bila bolesna (ne sećam se kada sam ovako bila bolesna i sa 2 dana temperaturom), pa opet neko nezadovoljstvo životom, tuga, muke sa bebom, treći z...

Zdravo svima... Evo mene posle... 2 meseca 🤦‍♀️ Imam spremne postove, tj slike još pre Uskrsa ali nikako da uzmem i napišem postove... Tako da će biti malo prastare slike, ali nema veze 🤷‍♀️ Za današnji post imamo isprobavanje i ocenjivanje nemačkih slatkiša... Ove slatkiše nam je donela moja zaova iz Nemačke i sve smo manje više ih već probali, ali ipak da ih ocenjujemo... 😁 Prva dva slatkiša koje isprobavamo su ova dva čokoladna zeca...  Od prvog sam imala mnogo velika očekivanja i kada sam otvorila ono crna čokolada... Nisam neki ljubitelj... Mogu da je jedem aliiii.... Nije da je obožavam... I zbog toga ocena.... 6/10. Što se tiče Milka zeca.... Čokolada je bila sa lešnicima sitnim... Iskreno to nisam očekivala, iznenadila sam se. Volim čokolade sa lešnicima, ali mi nekako ne ide u uskršnje slatkiše 😁 8/10. Sledeće su ove 2 čokolade. Kao što vidite 2 su iste. Sa lešnicima. Kao što rekoh volim čokolade sa lešnicima i za ove čokolade 9/10. Tofife ko Tofife i zato 9/10. Ovo je...

Zdravo, kako ste mi? Kao što sam vam u jednom od postova rekla, i mala sam želju, da vam pišem kako je prošao porođaj i svemu tome, i kako je ovo naša nedelja, počećemo je sa baš tom temom... Porođaj... Nikada me pre nije zanimalo da slušam o porođaju. Kroz šta tačno žene prolaze. Znala sam ono okvirno iz udžbenika, svojih misli i serija i filmova. I uvek sam razmišljala i govorila "Ja da se prirodno porodim? Nema šanse. Neka hvala. Ja tamo da se širim, cepam, da trpim bolove!? Jok. Porodiću se carskim rezom. Najbolje."  I kada sam i nailazila recimo na videe na tu temu, nikada ih ne bih slušala jer sam se gadila. Ili iako bih slušala, devojke nisu ništa "specijalno" rekle tj nisu ništa specijalno rekle. I onda ostajem ja trudna i prva misao mi je "Kako ću se poroditi?". Kasnije je to pitanje izčezlo iz moje glave. Vremenom to ti postane najmanja briga. Vremenom, kako se približava taj 9 mesec i termin, više ti nije bitno da li ćeš prirodno ili carskim rez...